Као што се пчеле сабирају око матице, чувајући живот и трајање, тако се већ два века српски народ окупља око своје Матице. Када кажемо „Матица српска“ асоцијација је на извор знања, речи и духовне снаге. Она није само установа, већ средиште око којег се сабирају српски језик, култура, наука и свест о томе ко смо и шта треба да сачувамо.
Основана 1826. године у Пешти, у времену великих изазова и неизвесности, Матица српска настала је из потребе да се сачува језик, развија књиженост и учврсти национална свест.
Јован Хаџић, Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић, имена која треба да памтимо, јер су управо они својом визијом, родољубљем и вером у снагу књиге поставили темеље Матице српске.
Од свог оснивања, Матица српска није била само установа, већ духовни ослонац и место сабирања српског народа. Њен значај убрзо је превазишао националне окриве, па су по угледу на њу и други словенски народи оснивали своје матице, препознајући у њој пример како се културом чува идентитет и гради будућост.
Два века касније, Матица српска остаје симбол трајања и сведочанство да народ који чува своју реч, писмо и своју културу, има снагу да опстане, расте и траје.
Нови Сад, с разлогом назван Српска Атина, још једном је потврдио своју улогу духовног и културног средишта.Управо у овом граду, у који је Матица српска пресељена 1864. године, настављена је њена мисија и улога као најзначајније културне и научне установе српског народа.
У Српском народном позоришту, синоћ је одржана свечана академија поводом великог јубилеја: „Два века Матице српске“.
Свечаност је окупила највише државне, црквене и културне представнике. Присутнима се најпре обратио председник Матице српске, др Драган Станић, говорећи о њеној историјској мисији и значају који има и данас. У улози изласланика председника Вучића, беседио је Милош Вучевић, истичући да је Матица српска један од темеља националног идентитета и културног трајања.
Посебну тежину свечаности дало је обраћање Његове Светости патријарха српског Порфирија, чија је надахнута и топла беседа подсетила на духовну снагу која је вековима чувала наш народ.
Свечаној академији су присуствовали: високопреосвећени митрополити бачки г. Иринеј, црногорско-приморски г. Јоаникије, врањски г. Пахомије и будимљанско-никшићки г. Методије; преосвећени епископи шабачки г. Јеротеј и мохачки г. Дамаскин; г. Никола Селаковић, министар културе; г. Дејан Вук Станковић, министар просвете; гђа Маја Гојковић, председница Покрајинске владе; г. Жарко Мићин, градоначелник Новог Сада; г. Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске; чланови дипломатског кора; представници Војске Србије; часници Матице српске; бројни званичници и угледне личности из друштвеног, културног и јавног живота Републике Србије и српског народа.
Вече у Српском народном позоришту било је испуњено поносом, захвалношћу и снажним осећањем припадности.
Регионална медијска мрежа
М.Т.