Некако је нарочито хладан 23. јануар. То је нека посебна хладноћа, прожима кости и леди душу. И плаче, тугује већ 84 године неутешно сећајући се страшног погрома.
Данас наш град на обали Дунава живи брзо, али говори тихо у знак сећања на хиљаде недужних живота прекинутих током Новосадске рације јануара 1942. године. Три дана те давне зиме, од 21. до 23. јануара над Новим Садом су се надвили црни облаци. Хладноћа која је стегла варош није добро слутила. Свануо је 21. јануар, сабласно пусте улице биле су у знаку плаката. Проглас на мађарском, српском и немачком језику наслутио је масовно зверство над Србима, Јеврејима и Ромима. Под плаштом наводне потраге за наоружањем и побуњеним лицима, снаге мађарских хонведа извршиле су незапамћене злочине. На челу са Миклошем Хортијем, озлоглашеним ратним злочинцем, фашисти су Српску Атину завили у бескрајну тугу.
Сећање на те дане, данас је обавеза града и државе и зато је 23. јануар у Новом Саду дан боли, сећања и опомене у тишини крај Дунава.
На кеју који носи име „Кеј жртава рације“ пред спомеником говори тишина. Вечна, тужна и непролазна.
Управо на том месту, код споменика „Породица“, одржано је централно обележавање годишњице Новосадске рације, у присуству највиших државних и градских званичника, представника СПЦ, Војске Србије, јеврејске и ромске заједнице, као и великог броја окупљених грађана.
Обележавању 84. годишњице присуствовали су изасланик председника Републике Србије Милош Вучевић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Балинт Јухас, Александар Софић , покрајински секретар за Регионслни развој,међурегионални сарадњу и локалну самоуправу , амбасадори Мађарске и Израела, као и заменик амбасадора Сједињених Америчких Држава, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин и представници свих градских већа.
Венци су положени у знак сећања на жртве једног од најтежих злочина у историји Новог Сада, а минутом ћутања одата је пошта невино пострадалим душама.
Ове године помен је служио патријарх српски Порфирије, који се обратио присутнима речима да нема места где је српски народ живео, а да није страдао и да сваки град носи ожиљке који о томе сведоче.
„Данашњи дан је тужан и велики. Ово је место страдања где се са страхопоштовањем сећамо невино пострадалих суграђана. Сабрали смо се да пренесемо молитве Богу да упокоји душе новосадских страдалника, али и многих места Бачке“, рекао је патријарх.
Милош Вучевић је у обраћању са Кеја жртава рације истакао да је Новосадска рација опомена за целокупно човечанство, да фашистичко зло више никада и нигде не сме да се понови:
„Неговање културе сећања је наша обавеза за будућност коју можемо само ако смо ослобођени од мржње и зла које је пре 84 године затрло на хиљаде породица и заувек у црно завило наш град. Истина о фашистичкој рацији треба да нас уједини у борби против патолошке мржње и шовинистичког лудила, у намери да сучувамо мир и стабилност наше државе“.
Обележавање је протекло у достојанственој атмосфери, са снажним подсећањем да је сећање живо онолико колико смо спремни да га чувамо и преносимо будућим генерацијама.
Регионална медијска мрежа
М.Т.