Други дан Божића, дан Сабора Пресвете Богородице, носи у себи тишу, дубљу радост. То је дан када се срца сабирају, као што се вековима сабирао народ — око Мајке, око породице, око наде.
Пресвета Богородица, Мајка Христова, у својој кроткости и пожртвованости постаје вечни симбол мајке која чува, трпи и верује. Она која је у скромној пећини родила Спаситеља света, учи нас да се највећа светлост рађа у најтежим тренуцима. Баш као што се и нада рађа у срцима оних који су били приморани да напусте свој дом, али никада нису напустили своју веру, свој идентитет и своје достојанство.
На овај свети дан, када се сви верни сабирају да прославе Пресвету Богоматер, сећамо се и свих оних који су расељени, али нису изгубљени. Свих мајки које су у загрљају носиле више од деце — носиле су дом, успомене, корене. Свих породица које су, упркос страдању, сачувале љубав и веру у заједништво.
Фонд за избегла расељена лица и за сарадњу са Србима у региону управо у том духу живи и делује — као рука подршке, као топлина дома, као сабор у коме нико није сам. Као што је Сабор Пресвете Богородице празник сабрања, тако је и мисија Фонда сабирање људи, судбина и наде, у једно заједничко стремљење ка миру, стабилности и будућности.
Нека нас овај свети празник подсети да је највећа снага у заједништву, а највећа победа у љубави. Да будемо једни другима ослонац, као што је Пресвета Богородица била ослонац човечанству.
Мир Божји, Христос се роди!
Нека светлост Божића обасја сва срца, све домове и све путеве повратка — стварне и духовне.
Ј.Лакић