У организацији Фондација „Светозар Милетић“, 8. фебруара 2026. године у Мастер центру Новосадског сајма у Новом Саду одржан је панел под називом „Будућност српске младости – Завичај са обе стране Дрине и Дунава“. Трибина је окупила бројне посетиоце заинтересоване за питања идентитета, правне сигурности и друштвеног положаја младих Срба чије је породично наслеђе обележено ратовима деведесетих година.
Модератор панела био је историчар Огњен Карановић, који је у уводном излагању истакао да је циљ трибине да се отвори одговоран и озбиљан разговор о младима који „нису бирали историју у коју су рођени, али су наследили њене последице“. Он је нагласио да тема завичаја – са обе стране Дрине и Дунава – није само географско питање, већ дубоко идентитетско и историјско.
Наслеђе ратова и лични идентитет
У првом делу дискусије говорио је правник Алекса Грубешић, који је поделио лична размишљања о томе како су породично сећање и искуства ратова деведесетих утицали на формирање његовог професионалног и личног идентитета. Он је истакао да је управо свест о неправди и страдању била један од мотива да се определи за правну струку, са уверењем да институције и владавина права морају бити темељ стабилног друштва.
Говорећи о положају потомака избеглих и прогнаних, Грубешић је оценио да Србија данас пружа знатно стабилнији институционални оквир него раније, али да је неопходно континуирано јачање правне државе како би млади могли да граде живот без осећаја маргинализације.
Између прошлости и интеграције
У наставку панела, правник Алекса Тојчић говорио је о психолошким и друштвеним последицама историјских ломова на самопоуздање младих Срба пореклом из Босне и Херцеговине и Хрватске. Према његовим речима, трауме из прошлости често се преносе кроз породичне наративе, али не морају нужно постати трајни терет.
Тојчић је нагласио да Србија данас може бити простор у коме се идентитет живи слободно и достојанствено, под условом да се младима понуди једнака шанса кроз образовање, институционалну подршку и друштвену солидарност. Посебно је истакао улогу образовања и права као механизама који историјске неправде не могу поништити, али могу спречити њихово понављање.
У завршници, панелисти су поручили да будућност српске младости не зависи од заборава прошлости, већ од зрелог и одговорног односа према њој. Завичај, како је истакнуто, није само место страдања, већ и простор идентитета, културе и континуитета.
Модератор је у одјави захвалио учесницима и публици, нагласивши да је трибина отворила важна питања која превазилазе једночасовну дискусију. Панел је закључен поруком да млади, ослоњени на институције, образовање и лични рад, могу претворити тешко наслеђе у снагу за будућност.
Овим догађајем Фондација „Светозар Милетић“ наставила је циклус јавних разговора посвећених друштвеној стабилности, идентитету и положају младих у савременом српском друштву.