У току владавине краља Стефана Уроша II Милутина (1282–1321), српска држава је доживела снажан успон и учвршћивање. Развој рударства, нарочито експлоатација богатих сребрних рудника у Брскову, Руднику, Трепчи и Брнику, донео је држави значајне приходе. Та економска снага омогућила је јачање војске, изградњу манастира и цркава, као и унапређење привреде и државне управе.
Краљ Милутин је у првим годинама владавине водио стабилну монетарну политику, али су ратни трошкови временом наметнули потребу за смањењем тежине и квалитета кованог новца. Ипак, динар из његовог времена остао је један од најзначајнијих и најквалитетнијих примерака средњовековног српског новца, симбол снажне државе и њене духовне и материјалне моћи.
Динар краља Милутина, израђен од сребра, тежине 2,13 грама и пречника 21 мм, на лицу приказује владара са рачвастом круном, скиптром у десној руци и куглом са двоструким крстом у левој, док је на наличју представљен Исус Христос на престолу, са јеванђељем у рукама. Овај новац није био само средство плаћања, већ и сведочанство вере, државности и историјског трајања српског народа.
Вођени управо том симболиком, председник општине Грачаница Новак Живић уручио је у Бањалуци реплику динара краља Стефана Уроша II Милутина директору Фонда за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Александру Ђедовцу. Овај чин представља гест поштовања, пријатељства и историјске повезаности, али и поруку јединства српског народа без обзира на границе.
Реплика средњовековне кованице израђена је током међународног фестивала „Штит“, који се већ годинама одржава у Грачаници на Косову и Метохији. Реч је о витешком средњовековном фестивалу вештина и заната који окупља учеснике из земље, региона и иностранства, са циљем очувања, неговања и промоције српске културно-историјске баштине.
Поклоњена реплика динара данас симболично представља историјско наслеђе које траје, али и чврсте и нераскидиве везе између српског народа јужних и северних српских крајева. Република Српска , као место овог сусрета, постаје простор у којем се спајају заједничко памћење, културни идентитет и вековна историја српског народа. Она подсећа да култура и историја не познају границе и да српски народ, ма где живео, чува исте корене и исту вредност – трајање.
Текст и фото:
Катарина Мирковић
Јелена Лакић